мра́чнти
мрачнти
Лема
мрачнти
Извор
том 3, стр. 432, редослед 11
- 1.
чинити мрачним, обавијати, покривати мраком; умањивати, заклањати светлост.
— Вече, рано и хладно, почело је да мрачи улице.
Откад вијек свој природа вије,
- 28.
мрачи кроз њу свуд и сјена твоја смрти]. Прер.
- 2.
фиг. чинити смркнутим, потиштеним.
— Што је више ... избијало на њежно лице и сјајне Луцијине очи задовољство младе душе, то су скрбније мрачиле мајчино лице дубоко урезане црте око њезиних Уста.
- 3.
в. мрачити се (1а).
— Рекао бих као да је почело мрачити.
Фразе
мрачи ми се (пред очима), свест ми се мра чи осећам несвестицу.
Пододреднице
1. а. безл. спуштати се (о мраку), смркавати се. — Iочело се мрачити кад је свршила посао. Мишк. б. увијати се у таму, тонути у мрак. — Умиро је дан кад сјене тамне још се више мраче. Визн. Прозори се мраче. Полић. 2. фиг. а. постајати смркнут, зловољан; мрштити се. — Његово се лице све то већма мрачило. Кум. б. губити моћ расуђивања. — Ведар дух ми почео се мрачит. Хар. У пожару лудом кад се памет мрачи осветом још јачом љубав проговори. Кашт. 3. необ. истицати се тамнином, црнети се. — Доље се низ воду мрачиле врбе. Сиј
Изворни текст (OCR)
мра́чнти, мра̏чӣм несврш. 1. чинити мрачним, обавијати, покривати мраком; умањивати, заклањати светлост. — Вече, рано и хладно, почело је да мрачи улице. Рад. Д. Откад вијек свој природа вије, 28 мрачи кроз њу свуд и сјена твоја смрти]. Прер. 2. фиг. чинити смркнутим, потиштеним. — Што је више ... избијало на њежно лице и сјајне Луцијине очи задовољство младе душе, то су скрбније мрачиле мајчино лице дубоко урезане црте око њезиних Уста. Новак. 3. в. мрачити се (1а). — Рекао бих као да је почело мрачити. Маж. М.