Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мр̏ва

жтом 3, стр. 433

мр̏ва

мрва

Лема

мрва

Извор

том 3, стр. 433, редослед 4

  1. 1.

    (ген. мн. мр̑ва̄) сасвим ситан делић хлеба, круха или др. чвршће хране, ређе друге материје.

    ген. — генитивмн. — множинадр. — друго
    — Два мравка ... се ... упели да једну повећу мрву од мог ручка одвуку у свој мравињак.
    Вес.
  2. 2.а.

    фиг. ситан Оео, сасвим мала количина нечега. Шта можемо учинити још за ту мрву времена? Уск.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 2.б.

    хлеб, крух, храна.

    — Но Човјек не гледа цвијет кад мисли на мрву.
    Божић
  4. 3.

    (у прилошкој служби) непром. в. мрвичак (2).

    непром. — непроменљивв. — (после броја) век
    — То није бабу ... ни мрва смело.
    Драж.

Фразе

ни мрве, ни мрву нимало; (само) мр ву, једну мрву сасвим мало.
Изворни текст (OCR)
мр̏ва ж (ген. мн. мр̑ва̄) 1. сасвим ситан делић хлеба, круха или др. чвршће хране, ређе друге материје. — Два мравка ... се ... упели да једну повећу мрву од мог ручка одвуку у свој мравињак. Вес. 2. фиг. а. ситан Оео, сасвим мала количина нечега. Шта можемо учинити још за ту мрву времена? Уск. б. хлеб, крух, храна. — Но Човјек не гледа цвијет кад мисли на мрву. Божић. 3. (у прилошкој служби) непром. в. мрвичак (2). — То није бабу ... ни мрва смело. Драж.