мр̏кнути

мркнути

Стална адреса

Лема

мркнути

Извор

том 3, стр. 438, редослед 19

1.а.
(аор. мр̏кнух, мр̏кнӯ и мр̏кох, мр̏че), сврш. и несврш. а. обави
несврш. — несвршени глагол
— (ја)ти се тамом, (за)мрачити се.
— Тамо преко долине мркну брежуљци.
Леск. Ј.
1.б.
фиг. поста(ја)ти мрк (2б), (на)мрштити се.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Лице му мркну при погледу на раскопано огњиште.
Вес.
2.а.
безл. (о настајању ноћи) смрачи(ва)ти се.
— Пошто мркне, неколицина њих оду и пронађу труп.
Вујач.
2.б.
(обично с допуном) (из)губити свест, имати несвестицу, (за)вртети се, (за)мутити се (у глави).
с — средњи род
— Ту јој опет мрче свест.
Вес.
Јер све му се нешто привиђава, што му мркне свеrа јутра глава.
Март.
Милошу за тренутак мркну пред очима и земља под њим пође да се њија.
Ћоп.
2.в.
дозлогрдити, превршити.
— Смирите се, јер ако мени мркне, запушићу вам обема уста.
Нуш.
3.
дочекати ноћ, омркнути; задржати се до у касну ноћ.
— Тко рани, не мркне.
Јурк.

Изворни текст (OCR)

мр̏кнути, -не̄м (аор. мр̏кнух, мр̏кнӯ и мр̏кох, мр̏че), сврш. и несврш. 1. а. обави- (ја)ти се тамом, (за)мрачити се. — Тамо преко долине мркну брежуљци. Леск. Ј. б. фиг. поста(ја)ти мрк (2б), (на)мрштити се. — Лице му мркну при погледу на раскопано огњиште. Вес. 2. безл. а. (о настајању ноћи) смрачи(ва)ти се. — Пошто мркне, неколицина њих оду и пронађу труп. Вујач. б. (обично с допуном) (из)губити свест, имати несвестицу, (за)вртети се, (за)мутити се (у глави). — Ту јој опет мрче свест. Вес. Јер све му се нешто привиђава, што му мркне свеrа јутра глава. Март. Милошу за тренутак мркну пред очима и земља под њим пође да се њија. Ћоп. в. дозлогрдити, превршити. — Смирите се, јер ако мени мркне, запушићу вам обема уста. Нуш. 3. дочекати ноћ, омркнути; задржати се до у касну ноћ. — Тко рани, не мркне. Јурк.