Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мр̏ко̄ст

жтом 3, стр. 439

мр̏ко̄ст

мркост

Стална адреса

Лема

мркост

Извор

том 3, стр. 439, редослед 17

  1. 1.а.

    особина и изглед онога што је мрко, тамно: ~ предела.

  2. 1.б.

    особина и изглед онога који је мрк, мрзовољан, намргођеност, суморност.

    — Плашила је мркост његова лица, сабир дебелих обрва.
    Коз. И.
  3. 1.в.

    срџба, гнев, зловоља.

    — Толика се мркост у оку ... Подгорскога показала да је изазивач ... скренуо на страну очи.
    Ков. А.
  4. 2.

    песн. помраченост, помрачење (свести).

    песн. — песнички
    — А над овом црном сфером свјетла лете у обијести, и у лету чар их љуби и испија мркост свијести.
    Кам.
Изворни текст (OCR)
мр̏ко̄ст, -ости ж 1. а. особина и изглед онога што је мрко, тамно: ~ предела. б. особина и изглед онога који је мрк, мрзовољан, намргођеност, суморност. — Плашила је мркост његова лица, сабир дебелих обрва. Коз. И. в. срџба, гнев, зловоља. — Толика се мркост у оку ... Подгорскога показала да је изазивач ... скренуо на страну очи. Ков. А. 2. песн. помраченост, помрачење (свести). — А над овом црном сфером свјетла лете у обијести, и у лету чар их љуби и испија мркост свијести. Кам.