Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мр̏моритн

несврштом 3, стр. 441

мр̏моритн

мрморитн

Лема

мрморитн

Извор

том 3, стр. 441, редослед 3

  1. 1.

    полугласно говорити, мрмлати.

    — Господа су] ... по кутовима мрморила.
    Шен.
    Ушла је V манастир вођена калуђером што је мрморио молитву.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    фиг. жуборити, шумити, брујати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Негде мрмори вода и зриче попац, а точкови се спотичу и зује.
    Марк. М.
    Зграда је мрморилг животом.
    Торб.
Изворни текст (OCR)
мр̏моритн, -ӣм несврш. 1. полугласно говорити, мрмлати. — Господа су] ... по кутовима мрморила. Шен. Ушла је V манастир вођена калуђером што је мрморио молитву. Ћос. Д. 2. фиг. жуборити, шумити, брујати. — Негде мрмори вода и зриче попац, а точкови се спотичу и зује. Марк. М. Зграда је мрморилг животом. Торб.