Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мр̀мљати

несврштом 3, стр. 440

мр̀мљати

мрмљати

Стална адреса

Лема

мрмљати

Извор

том 3, стр. 440, редослед 20

  1. 1.а.

    тихо и неразумљиво, као за себе, говорити.

    — Три свешгеника и ђакон мрмљали су молитве. Ћос.
  2. 1.б.

    Господа мрмљају од задовољств. Вел.

  3. 1.б.

    полугласно изражавати незадовољство, гунђати.

    — Војска се поче мргодити, шаптати, мрмљати.
    Шен.
    Мрмљала је тихо у себи, псујући кћер.
    Чипл.
  4. 2.

    фиг. шумити, жуборити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и мути.
    Шант.
    Чемпреси на гробљу сташе да мукло мрмљају оченаше.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
мр̀мљати, -а̄м несврш. 1. а. тихо и неразумљиво, као за себе, говорити. — Три свешгеника и ђакон мрмљали су молитве. Ћос. Б. Господа мрмљају од задовољств. Вел. б. полугласно изражавати незадовољство, гунђати. — Војска се поче мргодити, шаптати, мрмљати. Шен. Мрмљала је тихо у себи, псујући кћер. Чипл. 2. фиг. шумити, жуборити. — Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и мути. Шант. Чемпреси на гробљу сташе да мукло мрмљају оченаше. Наз.