мр̀тав
мртав
Лема
мртав
Извор
том 3, стр. 442, редослед 11
- 1.а.
(одр. мр̑твӣ и мр̀твӣ -а̄, -о̄) који је престао живети, у коме нема биолошких процеса, који је умро (о људима), угинуо (о животињама), који се осушио, увенуо (о биљкама); супр. жив (1а).
— Традиција свију мртвих нараштаја лежи као мора на мозгу живих.
У јами ... ко мртве рибе студена тјелеса.
Мртво лишће љуби мртве стазе. Ков.
- 1.б.
фиг. обамро, непокретан.
— Помиче се моја мртва снаrа.
Иде ... погнуте главе ... и мртвих руку опуштених низа се.
- 2.
који је без живота, нежив (о стварима, предметима): ~ инвентар.
— За њу су мртви предмети били као животиње за друге људе.
- 3.а.
који је, захваћен болешћу, престао да врши функције, одузет, парализован.
— Помаже се штаком, носећи мртву ногу.
- 3.б.
у коме је престала карактеристична активност, који се угасио (о вулкану, ватри); који мирује, не тече (о води): ~ вулкан.
— И колиба и човјек у њој били су прожети оним немилим задахом провлажена мртва угљена.
Обрисао је површину мртве воде од жабокречине, муља и водених цветова.
- 4.
који је остао без људи, напуштен, опустео.
— Улица је била мртва.
Младост жуђену у иртвим собама сам оставио.
- 5.а.
лишен осећајности, хладан, безизразан; који нема везе са животом, бежсивотан, празан (о стилу, схватањима).
— Нећу теј старе, теј мртве, хаџијске песме. Друго!
Прва је концепција мртва, блиједа, суха, друга животна. Ант.
- 1.б.
лишен живости, безизразан, безбојан, туп.
— Ј ћу се женити, опетова Мијо мртвим гласом.
Погледа на перон: поглед му је бао празан, мртав. Ћос.
- 1.в.
одвојен од стварности, апстрактан.
— Скоро никада не присвајају, као други људи, неким мртвим и крутим прави*а, него од свега начне жив акт, рад.
- 1.г.
лишен органске повезаности, механички.
— Опазио је професор алгебре да је цијело Титово знање мртво меморисање.
- 6.
који је ван оптицаја, који стоји неискоришћен, умртвљен.
— Али је штета новца који ту мртав лежи.
Знање правилно развијене личности није мртво; оно је њена својина.
- 7.
који нема више живих носилаца, чији су представници изумрли: мртви језици.
— Ударили живо у мртву латинштину средњега вијека.
- 8.
који је изгубио актуелност, несавремен; који је потиснут догађајима, застарео.
— Успомене на хуманистичку класичну гимназију ... осећале су се у свим његовим ... нападима на мртви класицизам.
Цела ова мука од данас сутра је већ мртва. Само још у провинцији читају новине старе четрдесет и осам часова.
- 9.а.
самртнички, мртвачки.
— Анђелија је горела сва у некој ватри. Мртви зној обли јој цело тело.
- 9.б.
крепак, чврст, дубок (о сну); потпун, апсолутан.
— Све спава мртвим јутарњим сном.
У собама бијаше мртав мрак и тишина.
- 10.
(у прилошкој служби) у највећој мери, претерано: ~ жедан, ~ пијан, ~ поспан.
— Ти си мртав гладан.
Код ујне, у кафану, долазио би само о подне и увече, мртав уморан. Машић.
- 11.
(у именичкој служби, обично мн.) мртвац.
— Мртви владају живима.
рука правн. непокретна имовина која је стално у поседу једног власника; ~ сезона период слабе активности у пословању; ~ стража војн. стража на положају која по цену живота не сме пропустити непријатеља ~ уста да насмеј е каже се за духовита шаљивчину̀;мртви завезак (Узао, чвор) завезак који се не може одрешити; мртви капитал в. уз капитал (изр.); мртви кут, угао, простор војн. део нападнутог простора у који не допире ватра из непријатељског оружја; мртвим коцем затворити (кућу) в. уз колац (изр.); ~ море пом. таласи, валови у мору без ветра; ~ слово на папиру закон (пропис, писмена обавеза) који се не примењује; на мртво име (истући, пребити, опити се итд.) жестоко, претерано, до бесвести; ни жив ни ~ 1) веома преплашен, ван ссбе од страха; 2) ни по коју цену, нипошто, никако; у мртву главу (претити) смрћу, убиством (претити).
Фразе
доћи до мртве тачке (стићи на мртву тачку и сл.) наћи се у положају без решења, без излаза; ~ вага (тежина) тежжсина чистог меса заклане жеивоти (без главе, утробе, плућа); ~ вода фиг. устајало, учмало друштвено стање; ~ )есен дубока, касна јесен; ~ лука пом. природно заштићено место на обали за сидрење и пристајање бродова; ~ природа слик. слика на којој је насликана мртва дивљач или рибе, откинуто цвеће или воће, вазе и др. предмети;
Изворни текст (OCR)
мр̀тав, -тва, -тво (одр. мр̑твӣ и мр̀твӣ, -а̄, -о̄) 1. а. који је престао живети, у коме нема биолошких процеса, који је умро (о људима), угинуо (о животињама), који се осушио, увенуо (о биљкама); супр. жив (1а). — Традиција свију мртвих нараштаја лежи као мора на мозгу живих. КР 1924. У јами ... ко мртве рибе студена тјелеса. Гор. Мртво лишће љуби мртве стазе. Ков. В. б. фиг. обамро, непокретан. — Помиче се моја мртва снаrа. Уј. Иде ... погнуте главе ... и мртвих руку опуштених низа се. Вуј. 2. који је без живота, нежив (о стварима, предметима): ~ инвентар. — За њу су мртви предмети били као животиње за друге људе. Рист. 3. а. који је, захваћен болешћу, престао да врши функције, одузет, парализован. — Помаже се штаком, носећи мртву ногу. Наз. б. у коме је престала карактеристична активност, који се угасио (о вулкану, ватри); који мирује, не тече (о води): ~ вулкан. — И колиба и човјек у њој били су прожети оним немилим задахом провлажена мртва угљена. Ћоп. Обрисао је површину мртве воде од жабокречине, муља и водених цветова. Рад. Д. 4. који је остао без људи, напуштен, опустео. — Улица је била мртва. Новак. Младост жуђену у иртвим собама сам оставио. Ђон. 5. а. лишен осећајности, хладан, безизразан; који нема везе са животом, бежсивотан, празан (о стилу, схватањима). — Нећу теј старе, теј мртве, хаџијске песме. Друго! Станк. Прва је концепција мртва, блиједа, суха, друга животна. Ант. 1. б. лишен живости, безизразан, безбојан, туп. — Ј ћу се женити, опетова Мијо мртвим гласом. Новак. Погледа на перон: поглед му је бао празан, мртав. Ћос. Б. в. одвојен од стварности, апстрактан. — Скоро никада не присвајају, као други људи, неким мртвим и крутим прави*а, него од свега начне жив акт, рад. Сек. г. лишен органске повезаности, механички. — Опазио је професор алгебре да је цијело Титово знање мртво меморисање. Новак. 6. који је ван оптицаја, који стоји неискоришћен, умртвљен. — Али је штета новца који ту мртав лежи. Маж. Ф. Знање правилно развијене личности није мртво; оно је њена својина. Пед. 7. који нема више живих носилаца, чији су представници изумрли: мртви језици. — Ударили живо у мртву латинштину средњега вијека. Ков. А. 8. који је изгубио актуелност, несавремен; који је потиснут догађајима, застарео. — Успомене на хуманистичку класичну гимназију ... осећале су се у свим његовим ... нападима на мртви класицизам. Скерл. Цела ова мука од данас сутра је већ мртва. Само још у провинцији читају новине старе четрдесет и осам часова. Ћос. Б. 9. а. самртнички, мртвачки. — Анђелија је горела сва у некој ватри. Мртви зној обли јој цело тело. Вес. б. крепак, чврст, дубок (о сну); потпун, апсолутан. — Све спава мртвим јутарњим сном. Вес. У собама бијаше мртав мрак и тишина. Матош. 10. (у прилошкој служби) у највећој мери, претерано: ~ жедан, ~ пијан, ~ поспан. — Ти си мртав гладан. Стан. Код ујне, у кафану, долазио би само о подне и увече, мртав уморан. Машић. 11. (у именичкој служби, обично мн.) мртвац. — Мртви владају живима. Уј.