Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мр̀тац

мтом 3, стр. 443

мр̀тац

мртац

Лема

мртац

Извор

том 3, стр. 443, редослед 4

  1. 1.

    (ген. мн. мр̏та̄ца̄ и мр̑ца̄) 1 в. мртвац.

    ген. — генитивмн. — множинав. — (после броја) век
    — Понијеше га као мрца.
    Матош
    Одмах иза застора лежао је мртац.
    Ћип.
  2. 2.

    мртвак (1), мрцина (2).

    — Срести ће нас двадесет тисућах ... па не мрца и заваљеника.
    Њег.
Изворни текст (OCR)
мр̀тац, мр̀ца м (ген. мн. мр̏та̄ца̄ и мр̑ца̄) 1. в. мртвац. — Понијеше га као мрца. Матош. Одмах иза застора лежао је мртац. Ћип. 2. мртвак (1), мрцина (2). — Срести ће нас двадесет тисућах ... па не мрца и заваљеника. Њег.