мр̀твило
мртвило
Лема
мртвило
Извор
том 3, стр. 444, редослед 7
- 1.а.
потпуна безвољност, равнодушност, апатија.
— Ти ће слојеви ... у свим земљама пренути из мртвила све друге слојеве.
На скупштини ... владало је мртвило.
- 1.б.
једноличан, досадан живот, једноличност, досада.
— Све пгто бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које затијем настаде.
Настаде мртвило у граду.
- 1.в.
потпуна тишина, потпун мир.
— Тиха бијаше вечер; ни зука чути ... Тамном шумом мртвило.
- 2.
тежак умор, потпуна малаксалост.
— Наплесао се ... танга до мртвила.
У читаво му се тијело налије некаква неснага и мртвило тешко као олово.
- 3.а.
стање прекида животних функција, зимски сан (о природи).
— Танахном зелени ... послије зимскога мртвила, напуња човечје око толиким миљем.
Природа се бујна из мртвила буди.
- 3.б.
стање слично смрти, обамрлост; смрт.
— Ту ... стоји чудотворац, који је већ небројене такве сиромаше Лазаре тргнуо из мртвила.
Та откуд ти ту, да ли из мртвила, да л моја т' пушка лоше погодила?
- 3.в.
оно што карактерише умрлог, оно што одаје смрт.
— Његове су зјенице биле сиве и заливене њеким мртвилом.
- 4.а.
онај који умну̏с, самртник.
— Као какво мртвило јекну:
— Је ли жив?
- 4.б.
мртвак, мрцлна.
- 5.
даћа, кармине.
— И ти мени на мртвило дођи, ту се мореш напојити вина.
Фразе
до мртвила до крајње физичке исцрпености; кочно~ мед. тренутна пролазна узетост мишића, изазвана јаким узбуђењем cataplesia.
Изворни текст (OCR)
мр̀твило с 1. а. потпуна безвољност, равнодушност, апатија. — Ти ће слојеви ... у свим земљама пренути из мртвила све друге слојеве. Уј. На скупштини ... владало је мртвило. Јов. С. б. једноличан, досадан живот, једноличност, досада. — Све пгто бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које затијем настаде. Мат. Настаде мртвило у граду. Франг. в. потпуна тишина, потпун мир. — Тиха бијаше вечер; ни зука чути ... Тамном шумом мртвило. Шен. 2. тежак умор, потпуна малаксалост. — Наплесао се ... танга до мртвила. Крл. У читаво му се тијело налије некаква неснага и мртвило тешко као олово. Ћоп. 3. а. стање прекида животних функција, зимски сан (о природи). — Танахном зелени ... послије зимскога мртвила, напуња човечје око толиким миљем. Шен. Природа се бујна из мртвила буди. Ил. б. стање слично смрти, обамрлост; смрт. — Ту ... стоји чудотворац, који је већ небројене такве сиромаше Лазаре тргнуо из мртвила. Мар. Та откуд ти ту, да ли из мртвила, да л моја т' пушка лоше погодила? Радич. в. оно што карактерише умрлог, оно што одаје смрт. — Његове су зјенице биле сиве и заливене њеким мртвилом. Кум. 4. а. онај који умну̏с, самртник. — Као какво мртвило јекну: — Је ли жив? Вукић. б. мртвак, мрцлна. 5. даћа, кармине. — И ти мени на мртвило дођи, ту се мореш напојити вина. НПХ.