Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мр̀цина

жтом 3, стр. 446

мр̀цина

мрцина

Стална адреса

Лема

мрцина

Извор

том 3, стр. 446, редослед 5

  1. 1.а.

    тело угинуле животиње, стрвина.

    — Знам да су ту хиљаде избуљиле сада очи на мене, кано гладне вране на мрцину.
    Јурк.
    Очи су ... тражиле ма један залогај само, ма и меса оне мрцине што лежи покрај пута.
    Јак.
  2. 1.б.

    мршаво кљусе, мршава изнемогла животиња.

    — ла ми је И то лађа ... Да је човек сео на какву му драго мрцину
    — где би био до сада!
    Лаз. Л.
  3. 2.

    фиг. погрд. безвредан, никакав човек; ленштина.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — Мрцине подмукле!
    Крл.
    Шта, још одrовараш, мрцино!
    Чол.
Изворни текст (OCR)
мр̀цина ж 1. а. тело угинуле животиње, стрвина. — Знам да су ту хиљаде избуљиле сада очи на мене, кано гладне вране на мрцину. Јурк. Очи су ... тражиле ма један залогај само, ма и меса оне мрцине што лежи покрај пута. Јак. б. мршаво кљусе, мршава изнемогла животиња. — ла ми је И то лађа ... Да је човек сео на какву му драго мрцину — где би био до сада! Лаз. Л. 2. фиг. погрд. безвредан, никакав човек; ленштина. — Мрцине подмукле! Крл. Шта, још одrовараш, мрцино! Чол.