мр̏чити

мрчити

Лема

мрчити

Извор

том 3, стр. 447, редослед 9

1.а.
чинити мрким, гарити.
— Момче младо јако мрче брци.
Март.
Све страсније волим позну јесен, што ... залеђен видик сужава и мрчи.
Бој.
Сјећам се ... оне горчине, која му је ... стезала и мрчила лице.
Киш
1.б.
писати, шкрабати.
pejorative
пеј. — пејоративно
— Моје биљешке мрчим тркимице.
Павл.
2.
фиг. прљати, каљати; срамотити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Трговао је, не сматрајући да тиме образ мрчи, с Хајдуцима.
Јов. С.
пушком убити кога из пушке. Вук Рј. не мрчи гаћа кад ковати нећеш нар. не почињи ако не умеш или нећеш добро урадити.

Фразе

~ пушку пуцати; ратовати;

Пододреднице

~ се

1. гаравити се, прљати се; срамотити се. — Што се мрчиш када коват нећеш? Њег. Понијети ћу блага доста, или се барем нећу мрчити за то ђавоље. Љуб. 2. мргодити се, мрштити се. — lазда се ... мрчио ако га није на прагу причекала жена.Киш

гаравити се, прљати се; срамотити се.мргодити се, мрштити се.

Изворни текст (OCR)

мр̏чити, -ӣм несврш. 1. а. чинити мрким, гарити. — Момче младо јако мрче брци. Март. Све страсније волим позну јесен, што ... залеђен видик сужава и мрчи. Бој. фиг. Сјећам се ... оне горчине, која му је ... стезала и мрчила лице. Киш. б. пеј. писати, шкрабати. — Моје биљешке мрчим тркимице. Павл. 2. фиг. прљати, каљати; срамотити. — Трговао је, не сматрајући да тиме образ мрчи, с Хајдуцима. Јов. С.