мр̏шав
мршав QA: medium
Лема
мршав
Извор
том 3, стр. 447, редослед 17
- 1.а.
недовољно ухрањен, слаб, сув.
— Дошао је пјешице ... мршав, изгладнио.
- 1.б.
који је без масног ткива
Месо, ~ свиња.
- 1.в.
из кога је издвојена масноћа, постан.
Ако се тај слој кајмака скине ... онда се остатак зове сплављено или мршаво (посно) млеко. Батут.
- 2.
фиг. а. мали по количини и вредности, незнатан, бедан: ~ храна, ~ зарада.
Не плаћа хонораре, чак ни најмршавије. КХ 193б. Очевина се бечком ђаку учини више него мршава. Ћос. Б. б. оскудан, сиромашки. — Шта ће сами уз своје мршаве совре. Рад. Д. Гладни сте ... мршава је храна ваша. Гор. в. који не напредује, закржљао (о биљкама). — Долином око ријеке разлило се танко зеленило мршавих кукуруза. Лал. Ове шкуре мансарде, окићене мршавим зеленилом ... видјешпе два Наполеона. Матош. г. неплодан, постан (о земљи). — Из мршавог тла диже се камење. Маж. Ф. Мршава земља, слаба година. Шуб. д. било какав, ма какав. — Бољи је мршав мир него дебео рат. Н. посл.
Изворни текст (OCR)
мр̏шав, -а, -о 1. а. недовољно ухрањен, слаб, сув. — Дошао је пјешице ... мршав, изгладнио. Чол. б. који је без масног ткива: