Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

му̀драц

мтом 3, стр. 449

му̀драц

мудрац

Лема

мудрац

Извор

том 3, стр. 449, редослед 31

  1. 1.

    (вок. му̏драче; ген мн. мудра́ца̄) веома паметан човек с изузетно великим знањем и животним искуством; филозоф.

    вок. — вокативмн. — множинас — средњи род
    — Игуман Стефан није фаталист, него поносни мудрац.
    Прод.
    Озбиљан сте и шутљив младић, те је глас вам велик у устима мудраца.
    Богд.
  2. 2.

    фиг. лукав човек. Бак. Реч.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
му̀драц, -а̀ца м (вок. му̏драче; ген. мн. мудра́ца̄) 1. веома паметан човек с изузетно великим знањем и животним искуством; филозоф. — Игуман Стефан није фаталист, него поносни мудрац. Прод. Озбиљан сте и шутљив младић, те је глас вам велик у устима мудраца. Богд. 2. фиг. лукав човек. Бак. Реч.