му̀дрица
мудрица
Лема
мудрица
Извор
том 3, стр. 450, редослед 18
- 1.а.
(и м) онај који је мудар даровито дете склоно књизи и размишљању.
— Знаш да су ћуталице највеће мудрице. Ти не говоре шта све знају.
Овај ми је мудрица, њега ћу у професоре.
- 1.б.
учена особа, научник, учењак.
— То је посигурно једна ... дивна природна појава, коју ниједан мудрица није никад још запазио.
- 2.
мудра, паметна женска особа; она која се прави мудром.
— Гдје ли досад, мудрице си била, док сам с кћерју аги ране прала?
Њој је ствар одавно била сумњива.
— Ето како свршавају све те светице и мудрице.
- 3.
необ мудрост.
— Два Бетондића отац и син ... преноситељи мудрице Овидијеве.
- 4.
(у атрибутској служби) мудра.
— Спалити ћу мудрице књиге.
Драге сестре, мудрице дјевојке!
Изворни текст (OCR)
му̀дрица ж 1. (и м) а. онај који је мудар; даровито дете склоно књизи и размишљању. — Знаш да су ћуталице највеће мудрице. Ти не говоре шта све знају. Ад. Овај ми је мудрица, њега ћу у професоре. Нуш. б. учена особа, научник, учењак. — То је посигурно једна ... дивна природна појава, коју ниједан мудрица није никад још запазио. Креш. 2. мудра, паметна женска особа; она која се прави мудром. — Гдје ли досад, мудрице си била, док сам с кћерју аги ране прала? Огр. Њој је ствар одавно била сумњива. — Ето како свршавају све те светице и мудрице. Петр. В. 3. необ мудрост. — Два Бетондића отац и син ... преноситељи мудрице Овидијеве. Кур. 4. (у атрибутској служби) мудра. — Спалити ћу мудрице књиге. Шен. Драге сестре, мудрице дјевојке! Кур.