мудрѝја̄ш
мудријаш
Лема
мудријаш
Извор
том 3, стр. 450, редослед 5
- 1.
(вок. му̏дрија̄шгу) ир. онај који се прави да све зна, који себе сматра мудрим.
— Ма нека ти мудријаши и свезналице дођу амо да их ја научим. Јурк. Мудријаши што раније испредаху У салону бескрајне приче о рату и миру ... сада су ћутали.
Изворни текст (OCR)
мудрѝја̄ш, -а́ша м (вок. му̏дрија̄шгу) 1. ир. онај који се прави да све зна, који себе сматра мудрим. — Ма нека ти мудријаши и свезналице дођу амо да их ја научим. Јурк. Мудријаши што раније испредаху У салону бескрајне приче о рату и миру ... сада су ћутали.