Одредница

му̏дро̄ст

жтом 3, стр. 451

му̏дро̄ст

мудрост

Лема

мудрост

Извор

том 3, стр. 451, редослед 14

  1. 1.

    особина онога који је мудар; способност зрелог расуђивања, умна зрелост.

    — Је ли мудар?
    — По мудрости пасао би траву.
    Кост. Л.
    Сада га ухвати смијех, као да је открио најчудноватије откриће што га је могла достићи мудрост људска.
    Креш.
  2. 2.

    мудро смишљен и вешто изведен поступак; вештина.

    — И сада тече дебата ... о гибању и захватима и о многим мудростима с овог или оног маневра.
    Крл.
  3. 3.а.

    наука, знање; паметно резоновање, зрео закључак.

    — Држки се народне мудрости.
    Скерл.
    Зар си ти посисао сву мудрост овога света?! Дав. ир. И он сам дошао је до тих мудрости тек кад је прочитао резолуцију.
    Пиј.
  4. 3.б.

    филозофска мисао, филозофија.

    archaic
    заст. — застарело
    — Кант и Хегел дигли су немачку мудрост високо.
    Нен. Љ.

Фразе

камен мудрости в. уз камен (изр.); зуб мудрости умњак.
Изворни текст (OCR)
му̏дро̄ст, -ости ж 1. особина онога који је мудар; способност зрелог расуђивања, умна зрелост. — Је ли мудар? — По мудрости пасао би траву. Кост. Л. Сада га ухвати смијех, као да је открио најчудноватије откриће што га је могла достићи мудрост људска. Креш. 2. мудро смишљен и вешто изведен поступак; вештина. — И сада тече дебата ... о гибању и захватима и о многим мудростима с овог или оног маневра. Крл. 3. а. наука, знање; паметно резоновање, зрео закључак. — Држки се народне мудрости. Скерл. Зар си ти посисао сву мудрост овога света?! Дав. ир. И он сам дошао је до тих мудрости тек кад је прочитао резолуцију. Пиј. б. заст. филозофска мисао, филозофија. — Кант и Хегел дигли су немачку мудрост високо. Нен. Љ.