Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

му̀жа̄р

мтом 3, стр. 452

му̀жа̄р

мужар

Лема

мужар

Извор

том 3, стр. 452, редослед 4

  1. 1.

    врста малога топа прангија.

    — Пуцале прангије и мужари, и славиле се годишњице.
    Кик.
  2. 2.

    метални или дрвени суд у којему се тучком нешто туца, дроби, аван.

    — Цилиндар ми постао на глави дрвен, док се не претвори у тешк жељезну посуду, па у мужар.
    Матош
Изворни текст (OCR)
му̀жа̄р, -а́ра м 1. врста малога топа; прангија. — Пуцале прангије и мужари, и славиле се годишњице. Кик. 2. метални или дрвени суд у којему се тучком нешто туца, дроби, аван. — Цилиндар ми постао на глави дрвен, док се не претвори у тешк жељезну посуду, па у мужар. Матош.