Одредница

му̏ка

жтом 3, стр. 455

му̏ка

мука

Лема

мука

Извор

том 3, стр. 455, редослед 5

  1. 1.

    (дат. му̏ци; ген. мн. му̑ка̄) 1 велико физичко напрезање, тешке патње и болови.

    дат. — дативген. — генитивмн. — множина
    — Он с муком устаде, укочених удова.
    Ћос. Б.
    Жагару је шрапнела разнела трбух. Живио је осам дана у мукама.
    Гор.
  2. 2.

    труд, напор; тешкоћа, неприлика.

    — Није брак што и песма, где је сва мука да се ум сликује са друм.
    Уск.
    С њим смо имали муке.
    Јонке
  3. 3.

    оно што је с трудом, с напором стечено, урађено, имовина.

    с — средњи род
    — Из прикрајка погледају ... како вода носи људски труд и муку.
    Радул.
    Добро нам иде, наждерали смо се туђе муке.
    Крл.
  4. 4.

    невоља, страдање; брига.

    — Он ће се прије сам убити, ако до муке дође, а предати се неће.
    В 1885
    Сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене.
    Вас.
  5. 5.а.

    душевна патња, тегоба.

    — Бијаху велике муке што су му душом вијале.
    Ђал.
  6. 5.б.

    бес, срџба, јад.

    — Нигде, до границе, једне борбе јаче. И најгори војник од муке да плаче.
    Стан.
  7. 6.

    фиг. безвредан човек, безвредна особа.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Свака ти се мука брине о светињи школској!
    Ранк.
  8. 7.

    осећај гађења с дражењем на повраћање или лака несвестица, мучнина.

    с — средњи род
    — Осећао се тежак и мучан мирис кравље масла и лоја од кога ненавикла човека мука хвата.
    Андр. И.

Фразе

бацити (метнути, ставити, у дарити и сл.) на муке злостављати, мучити; без муке нема науке ништа се не постиже без напора, жртава; без (по̄) муке, ни (по̄) муке лако, једноставно; бити (наћи се, налазити се) на (велИкој, живој) муци, на сто мука бити у великој неприлици и невољи; вечне (паКлене) муке рлг. пакао; видети (имати) муке намучити се; ~ ј е то то је напоран, тежак посао; ~ је теби (њему, вама) ир. лако је теби (њему, вама). — Муке се њему тући кад није обучен. Тур.; ~ ми (ти, му итд.) је 1) осећам (осећаш итд.) гађење и несвестицу; 2) једим (једиш итд.) се, криво ми (ти, му итд.) је; ~ те (га) изела фам. каже се као клетва, грдња; од све муке не могући ништа друго; о муци гроз дови висе напорним и истрајним радом постижу се највећи резултати; (при)ста(ја)ти коме на муку досадити, досађивати некоме ко већ има доста невоља, подсећати некога на оно што га мучи; пући, пуцати од муке бити веома љут, бесан, једити се од зависти или због неуспеха; сто (триста) му му̑ка̄ фам. израз љутње, незадовољства; Танталове (танталске) Муке патње кад оно што се жсели изгледа да је на дохват руке, а никако не може да се Оосегне.
Изворни текст (OCR)
му̏ка1 ж (дат. му̏ци; ген. мн. му̑ка̄) 1. велико физичко напрезање, тешке патње и болови. — Он с муком устаде, укочених удова. Ћос. Б. Жагару је шрапнела разнела трбух. Живио је осам дана у мукама. Гор. 2. труд, напор; тешкоћа, неприлика. — Није брак што и песма, где је сва мука да се ум сликује са друм. Уск. С њим смо имали муке. Јонке. 3. оно што је с трудом, с напором стечено, урађено, имовина. — Из прикрајка погледају ... како вода носи људски труд и муку. Радул. Добро нам иде, наждерали смо се туђе муке. Крл. 4. невоља, страдање; брига. — Он ће се прије сам убити, ако до муке дође, а предати се неће. В 1885. Сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене. Вас. 5. а. душевна патња, тегоба. — Бијаху велике муке што су му душом вијале. Ђал. б. бес, срџба, јад. — Нигде, до границе, једне борбе јаче. И најгори војник од муке да плаче. Стан. 6. фиг. безвредан човек, безвредна особа. — Свака ти се мука брине о светињи школској! Ранк. 7. осећај гађења с дражењем на повраћање или лака несвестица, мучнина. — Осећао се тежак и мучан мирис кравље масла и лоја од кога ненавикла човека мука хвата. Андр. И.