му̑клӣ

мукли

Лема

мукли

Извор

том 3, стр. 455, редослед 14

1.
-о̄) 1. безгласан, нем; суморан.
— Подносим мукли бол каријатида.
Уј.
Наслућивала се Босна, мукла земља ... осећала се студена патња без речи и видљива разлоrа.
Андр. И.
2.а.
промукао; пригушен, нејасан.
— Хеј, има ли ко у кући?
— запита сипљивим муклим гласом.
Ћор.
Од тога мноштва чуо се само шум и мукао жамор.
Шимун.
2.б.
који нејасно допире из даљине, потмуо.
— Све се сливало у један мукли тутањ, који се ваљао кроз магловиту планину.
Пер.
Мукао гром затутњи по небу.
Шимун.
3.
фиг. који се не испољава, очитује, потајан, притајен; који се врши на превару, подмукао.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Бановински Хрват то чини и поради муклог увјерења да ћемо се ... наћи челом у чело с Талијанима.
Андр. Н.
Мукли пас петне жиле гризе. Н. посл. Вук. lајстарији њен син ... нестао је 1913. у оном муклом клању.
Сек.

Изворни текст (OCR)

му̑клӣ, -а̄, -о̄) 1. безгласан, нем; суморан. — Подносим мукли бол каријатида. Уј. Наслућивала се Босна, мукла земља ... осећала се студена патња без речи и видљива разлоrа. Андр. И. 2. а. промукао; пригушен, нејасан. — Хеј, има ли ко у кући? — запита сипљивим муклим гласом. Ћор. Од тога мноштва чуо се само шум и мукао жамор. Шимун. б. који нејасно допире из даљине, потмуо. — Све се сливало у један мукли тутањ, који се ваљао кроз магловиту планину. Пер. Мукао гром затутњи по небу. Шимун. 3. фиг. који се не испољава, очитује, потајан, притајен; који се врши на превару, подмукао. — Бановински Хрват то чини и поради муклог увјерења да ћемо се ... наћи челом у чело с Талијанима. Андр. Н. Мукли пас петне жиле гризе. Н. посл. Вук. lајстарији њен син ... нестао је 1913. у оном муклом клању. Сек.