му́кло̄ст

муклост

Лема

муклост

Извор

том 3, стр. 456, редослед 11

—
стање и особина онога који је мукао, онога што је мукло; тишина, Павл. сиров (о дрвету). Вук Рј.
ћутање, шутња. — Тешко је у овој пустој муклости сусретање ... с погледом вучијим. му̀кљив", -а, -о промукао. — А мени, Бикане? — зирне Гавран, већ мукљив и набодљен свађом.
Божић
му̀кљив?, -а, -о покр. изнутра влажан,

Изворни текст (OCR)

му́кло̄ст, -ости ж стање и особина онога који је мукао, онога што је мукло; тишина, ћутање, шутња. — Тешко је у овој пустој муклости сусретање ... с погледом вучијим. Павл. му̀кљив", -а, -о промукао. — А мени, Бикане? — зирне Гавран, већ мукљив и набодљен свађом. Божић. му̀кљив?, -а, -о покр. изнутра влажан, сиров (о дрвету). Вук Рј.