му̑мија

мумија

Лема

мумија

Варијанте

му̀мија

Извор

том 3, стр. 459, редослед 6

1.
перс.
— ар. леш који се балсамовањем или сушењем чува од распадања.
— Над њим стајаше његова мати, више налик на мумију него на човека.
Лаз. Л.
Сједи као мумија.
Крл.
2.
фиг. човек (обично мршав, слаб) у дубокој старости; нешто престарело, преживело.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Не осврћем се на старачка и беспосличарска причања разних филолошких мумија.
Скерл.

Изворни текст (OCR)

му̑мија и му̀мија ж перс.-ар. 1. леш који се балсамовањем или сушењем чува од распадања. — Над њим стајаше његова мати, више налик на мумију него на човека. Лаз. Л. Сједи као мумија. Крл. 2. фиг. човек (обично мршав, слаб) у дубокој старости; нешто престарело, преживело. — Не осврћем се на старачка и беспосличарска причања разних филолошких мумија. Скерл.