му́нути
мунути
Лема
мунути
Извор
том 3, стр. 460, редослед 28
- а.
полетети, брзо, нагло отићи, јурнути.
— Из стене грдна сова муну.
— Имам посла
— мрко одсијече Бошко и муну мимо њега.
- б.
синути, засијати; прелетети.
— Iо валовљу мунуле тисуће муња.
Он мора да је болестан, муну јој главом мисао.
Пододреднице
покренути се. — Београд није преко света, промучи се ... муни се, прођи, види све. Вас
Изворни текст (OCR)
му́нути2, му̑не̄м сврш. а. полетети, брзо, нагло отићи, јурнути. — Из стене грдна сова муну. Радич. — Имам посла — мрко одсијече Бошко и муну мимо њега. Ћор. б. синути, засијати; прелетети. — Iо валовљу мунуле тисуће муња. Шен. фиг. Он мора да је болестан, муну јој главом мисао. Леск. Ј