Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

мусѐлим

мтом 3, стр. 463

мусѐлим

муселим

Лема

муселим

Етимологија

Turkish

Извор

том 3, стр. 463, редослед 17

  1. —

    високи турски управни чиновник; везиров повереник.

    history
    ист. — историјски, историја
    — Ту долазе, у посету, и владика и муфтија и рабинер и муселим и други варошки прваци.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
мусѐлим м тур. ист. високи турски управни чиновник; везиров повереник. — Ту долазе, у посету, и владика и муфтија и рабинер и муселим и други варошки прваци. Андр. И.