Одредница

мути́рати

несврштом 3, стр. 466

мути́рати

мутирати

Лема

мутирати

Етимологија

Latin

Извор

том 3, стр. 466, редослед 3

  1. 1.

    мењати глас (о дечаку у пубертету).

    — Он то увек и наглашава, упињући се да учини још крупнијим свој глас који мутира.
    Поп. Ј.
  2. 2.

    бити у стању мутације. В. пр. уз гл. им. мутирање.

    biology
    биол. — биологијав. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица
Изворни текст (OCR)
мути́рати, му̀тӣра̄м несврш. лат. 1. мењати глас (о дечаку у пубертету). — Он то увек и наглашава, упињући се да учини још крупнијим свој глас који мутира. Поп. Ј. 2. биол. бити у стању мутације. В. пр. уз гл. им. мутирање.