Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

му́тити

несврштом 3, стр. 466

му́тити

мутити

Стална адреса

Лема

мутити

Извор

том 3, стр. 466, редослед 5

  1. 1.а.

    чинити што мутним.

    — Таласе хитре шумне Мораче крваво муте.
    Јакш. Ђ.
    Чему мутити бистру воду?
    Донч.
  2. 1.б.

    фиг. чинити што нејасним, збрканим.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Наде ... увијек су му ... мутиле поглед.
    Нех.
    Мржња мути хладно и брзо суђење.
    Јов. Ј.
  3. 2.

    мешати.

    — Није лијепо
    — говораше, мутећи саnуницу ... сеоски бријач.
    Јурк.
    Не мути сву ноћ том кашиком по чанку.
    Дом.
  4. 3.

    фиг. реметити, кварити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ту радост мутила јој је једино Анка.
    Коз. Ј.
    Не бејаше ничега што би срећу љубави његове мутило.
    Дом.
  5. 4.

    уносити раздор, немир, подбуњивати.

    — Избори су пред вратима, па ваља мутити овај мирни пук.
    Дук.
    Неко ту поткопава и мути по држави.
    Ћоп.
    растуживати, жалостити (о срцУ, души).
    — Тужећ немој мени мутити срце.
    М-И
    Не знам ни сам шта је што ми душу мути.
    Змај
  6. 5.

    фиг. лутати, тумарати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Али грми ал се земља тресе? Али виле муте кроз вихоре?
    НП Вук
    Облаци су нас скривали мутећи небом. КН 1958.
    (коме) кашу в. скувати, замутити кашу, уз каша (изр.).

Фразе

~ коме воду в. уз вода (изр.);
крв (утроба) ми се мути све се буни у мени; мути ми се у (по) глави, пред (у) очима в. уз глава (изр.).

Пододреднице

~ се

1. а. постајати мутан, замућен; кварити се. — Не мути се, Пиво моја хладна! Март. Бајкић осети да се попијено вино у њему мути. Ћос. Б. б. губити јасност, ведрину, расположење. — Стадоше јој се мутити очи. Гор. Језик постаје све дебљи и расположење се мути. Богдан. 2. превлачити се облацима, облачити се (о небу). — Тога дана ... поче се небо мутити. Ком. 3. фиг. изражавати, показивати негодовање, незадовољство, бунити се. — Рекао бих да се на Крајини нешто мути. Шен. Мути се Vзрујана гомила. Ђон. 4. фиг. збуњивати се, изазивати неспоразум. — Хилмо је разговарао мирно, тријезно, не мутећи се нити досађујући. О-А. Нећу говорити ... који су закони разума да се не мутимо. Кур

постајати мутан, замућен; кварити се.губити јасност, ведрину, расположење.превлачити се облацима, облачити се (о небу).фиг. изражавати, показивати негодовање, незадовољство, бунити се.фиг. збуњивати се, изазивати неспоразум.
Изворни текст (OCR)
му́тити, му̂тӣм несврш. 1. а. чинити што мутним. — Таласе хитре шумне Мораче крваво муте. Јакш. Ђ. Чему мутити бистру воду? Донч. б. фиг. чинити што нејасним, збрканим. — Наде ... увијек су му ... мутиле поглед. Нех. Мржња мути хладно и брзо суђење. Јов. Ј. 2. мешати. — Није лијепо — говораше, мутећи саnуницу ... сеоски бријач. Јурк. Не мути сву ноћ том кашиком по чанку. Дом. 3. фиг. реметити, кварити. — Ту радост мутила јој је једино Анка. Коз. Ј. Не бејаше ничега што би срећу љубави његове мутило. Дом. 4. уносити раздор, немир, подбуњивати. — Избори су пред вратима, па ваља мутити овај мирни пук. Дук. Неко ту поткопава и мути по држави. Ћоп. фиг. растуживати, жалостити (о срцУ, души). — Тужећ немој мени мутити срце. М-И. Не знам ни сам шта је што ми душу мути. Змај. 5. фиг. лутати, тумарати. — Али грми ал се земља тресе? Али виле муте кроз вихоре? НП Вук. Облаци су нас скривали мутећи небом. КН 1958.