Одредница

му̑тнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 464

му̑тнӣ

мутни

Стална адреса

Лема

мутни

Извор

том 3, стр. 464, редослед 34

  1. 1.

    -о̄) 1. непрозиран, нечист од какве прљавштине или примеса (обично о течности, текућини, стаклу, леду и сл.); супр. бистар, прозиран.

    сл. — сличносупр. — супротно
    — Р̏азливене воде су нејасне и мутне.
    Рист.
    Небо је] ... добијало пригушену прозрачност мутног стакла.
    Дав.
  2. 2.

    без сјаја, тужањ (о очима, погледу).

    — Гледала је мутним очима кроз прозор.
    Јак.
    МVтан, болан поглед ... без изражаја.
    Бег.
  3. 3.

    магловит, тмуран, облачан.

    — Дан је био мутан, падала је крупна киша.
    Ћос. Б.
  4. 4.

    који је без звучности, промукао (о гласу, звуку).

    — Викне ме неки мутан, таман глас да станем.
    Змај
    Рекне му гласом мутним од љубави.
    Матош
  5. 5.

    фиг. неодређен, нејасан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Презираше брак можда ради свог мутног подријетла.
    Ков. А.
    Тонула је у мутне снове у којима су се испреплитале прошлост и садашњост.
    Поп. Ј.
  6. 6.

    фиг. узнемирен, нерасположен, забринут.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Многу ноћ сам мутна срца чеко̑.
    Крањч. С.
    Изашао је мутан, разбијен и пошао низ ... улицу, пуст без мисли.
    Дав.

Фразе

ловити у мутном в. уз ловити (изр.); мутно време (доба), мутна времена узбуркано, несигурно време, кад се не зна шта ће бити у најскоријој будућности мутно ми је у глави (пр е Д очима), мутна ми је гла ва в. мути ми се у глави (уз глава, изр.); пропало, нестало (као) у мутну воду; однела мутна Марица (вода) нестало, ишчезло без трага, пропало заувек.
Изворни текст (OCR)
му̑тнӣ, -а̄, -о̄) 1. непрозиран, нечист од какве прљавштине или примеса (обично о течности, текућини, стаклу, леду и сл.); супр. бистар, прозиран. — Р̏азливене воде су нејасне и мутне. Рист. Небо је] ... добијало пригушену прозрачност мутног стакла. Дав. 2. без сјаја, тужањ (о очима, погледу). — Гледала је мутним очима кроз прозор. Јак. МVтан, болан поглед ... без изражаја. Бег. 3. магловит, тмуран, облачан. — Дан је био мутан, падала је крупна киша. Ћос. Б. 4. који је без звучности, промукао (о гласу, звуку). — Викне ме неки мутан, таман глас да станем. Змај. Рекне му гласом мутним од љубави. Матош. 5. фиг. неодређен, нејасан. — Презираше брак можда ради свог мутног подријетла. Ков. А. Тонула је у мутне снове у којима су се испреплитале прошлост и садашњост. Поп. Ј. 6. фиг. узнемирен, нерасположен, забринут. — Многу ноћ сам мутна срца чеко̑. Крањч. С. Изашао је мутан, разбијен и пошао низ ... улицу, пуст без мисли. Дав.