Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

муха̀џӣр

мтом 3, стр. 469

муха̀џӣр

мухаџир

Лема

мухаџир

Етимологија

Turkish

Извор

том 3, стр. 469, редослед 2

  1. —

    исељеник, избеглица, емигрант.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — У таквом тренутку ... појавише се први ужички мухаџири на месту. Андр. И. Док се народна војска кретала против Швабе, дотле су одмицале караване мухаџира према
    Дрини. Куш.
Изворни текст (OCR)
муха̀џӣр, -у́ра м тур. покр. исељеник, избеглица, емигрант. — У таквом тренутку ... појавише се први ужички мухаџири на месту. Андр. И. Док се народна војска кретала против Швабе, дотле су одмицале караване мухаџира према Дрини. Куш.