Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

му̏цати

несврштом 3, стр. 469

му̏цати

муцати

Лема

муцати

Извор

том 3, стр. 469, редослед 23

  1. —

    говорити испрекидано, запињући и с тешкоћом (у узбуђењу, због недостатка у говорним органима, непознавања језика и сл.).

    с — средњи родсл. — слично
    — Ја, знате, нако
    — стаде муцати пренеражен ћато.
    Ранк.
    Морао сам муцати у страном неразумљивом говору.
    Шкреб
    Она је боја успомене шедрван што кроз тишине муца.
    Уј.
Изворни текст (OCR)
му̏цати, -а̄м несврш. говорити испрекидано, запињући и с тешкоћом (у узбуђењу, због недостатка у говорним органима, непознавања језика и сл.). — Ја, знате, нако ... — стаде муцати пренеражен ћато. Ранк. Морао сам муцати у страном неразумљивом говору. Шкреб. фиг. Она је боја успомене  шедрван што кроз тишине муца. Уј.