Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

муча̀љив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 469

муча̀љив

мучаљив

Лема

мучаљив

Извор

том 3, стр. 469, редослед 33

  1. 1.

    који му́чи, који ћути, шути, ћутљив, шутљив.

    — Људи постадоше озбиљни и мучаљиви.
    Јакш. Ђ.
    Увијек је био тих и мучаљив, радин као мрав.
    Мишк.
  2. 2.

    необ. в. му̏чан (2).

    необ. — необичнов. — (после броја) век
    — МVчаљива слика да је све отишло у неповрат рашири се пред мојим очима.
    Уск.
Изворни текст (OCR)
муча̀љив, -а, -о 1. који му́чи, који ћути, шути, ћутљив, шутљив. — Људи ... постадоше озбиљни и мучаљиви. Јакш. Ђ. Увијек је био тих и мучаљив, радин као мрав. Мишк. 2. необ. в. му̏чан (2). — МVчаљива слика да је све отишло у неповрат рашири се пред мојим очима. Уск.