му̏ченӣк
мученик
Лема
мученик
Извор
том 3, стр. 470, редослед 13
- 1.
онај који се мучи, који много трпи и пати (због болести, немаштине, својих или општенародних идеала и сл.), патник.
— Уз њега је], блиједа и жута лица, готово издисао мученик.
Бар се одморио сиромах од вечитог јада и беде ... мученик је био целог века.
- 2.а.
цркв. онај који је мучен и убијен због вере.
— Идемо ... да се посветимо као мученици.
- 2.б.
уопште онај који положи живот за високе идеале.
— Кроз тај пако̄ блијескови су пекли, врискови других мученика сјекли.
- 3.
мн. врста дечје игре у којој се бацају и хватају пиљци. Рј. А.
dialectal
Изворни текст (OCR)
му̏ченӣк м 1. онај који се мучи, који много трпи и пати (због болести, немаштине, својих или општенародних идеала и сл.), патник. — Уз њега је], блиједа и жута лица, готово издисао мученик. Шен. Бар се одморио сиромах од вечитог јада и беде ... мученик је био целог века. Дом. 2. а. цркв. онај који је мучен и убијен због вере. — Идемо ... да се посветимо као мученици. Ад. б. уопште онај који положи живот за високе идеале. — Кроз тај пако̄ блијескови су пекли, врискови других мученика сјекли. Гор. 3. мн. покр. врста дечје игре у којој се бацају и хватају пиљци. Рј. А.