му̏чити

мучити

Лема

мучити

Извор

том 3, стр. 471, редослед 5

а.
задавати, причињавати муку (телесну или душевну).
— Ондје ће нас бити и мучити, пребијати и ноге и руке.
НП Вук
Највише ју је мучила она неизвјесност, она нејасност.
Ивак.
б.
присиљавати на напор, тешкоће, трудити.
— lемој који носити оружје ни мучити коње кроз планину.
НП Вук
в.
досађивати, узнемиравати.
— Коње су мучиле мухе. На:.

Фразе

муку ~ врло се тешко мучити, разбијати главу због чега, имати тешкоћа (с чим). — Само се по дрхтају њезиних плећа видјело колику је муку мучила. Њен.

Пододреднице

~ се

1. трпети, подносити, осећати муку, бол, досаду, патити се. — Никако да заспим. Претурао сам се, мучио сам се. Лаз. Л. Мучи се он као грешна душа у паклу. Вел. 2. трудити се, упињати се да се што постигне, да се у чему успе. — Поче се мучити да се дигне, помакне. Станк. фиг. Мучи се зима у првим и самосталнијим корацима. Јел

трпети, подносити, осећати муку, бол, досаду, патити се.трудити се, упињати се да се што постигне, да се у чему успе.

Изворни текст (OCR)

му̏чити, -ӣм несврш. а. задавати, причињавати муку (телесну или душевну). — Ондје ће нас бити и мучити, пребијати и ноге и руке. НП Вук. Највише ју је мучила она неизвјесност, она нејасност. Ивак. б. присиљавати на напор, тешкоће, трудити. — lемој који носити оружје ни мучити коње кроз планину. НП Вук. в. досађивати, узнемиравати. — Коње су мучиле мухе. На:.