Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

му̏чно

прилтом 3, стр. 471

му̏чно

мучно

Лема

мучно

Извор

том 3, стр. 471, редослед 16

  1. 1.

    с муком, с напором, тешко, једва.

    с — средњи род
    — Ватра се мучно разrоревала
    Ћос. Д.
    Вихор је тако снажно замахивао да се мучно одржао на ногама.
    Креш.
  2. 2.

    мало вероватно, невероватно, сумњиво (да ће се десити, извршити што, те̏шко).

    — Мучно да ће он што одати.
    Ранк.
    Мучно да зна гарави кафански пјевач.
    Матош
  3. 3.а.

    неподношљиво, веома тешко.

    — Шта ти је било тако мучно?
    Сек.
  4. 3.б.

    неугодно, непријатно.

    — Мучно ће ми пасти, ал ме дужност гони.
    Змај
    А мени, да простиш, мучно докончати.
    Јел.
  5. 4.

    необ. измучено, заморено, јадно.

    необ. — необично
    — Ма ти као да си рањен ... Нешто ми мучно изгледаш?
    Јакш. Ђ.
  6. 5.

    зло, рђаво (с логичким субјектом у дативу: о стању кад се човеку гади, стужује).

    с — средњи род
    — Мучно ми је.
    Вук
    Рј. Од туђих му је длака физички било мучно.
    Торб.
Изворни текст (OCR)
му̏чно прил. 1. с муком, с напором, тешко, једва. — Ватра се мучно разrоревала. Ћос. Д. Вихор је тако снажно замахивао да се мучно одржао на ногама. Креш. 2. мало вероватно, невероватно, сумњиво (да ће се десити, извршити што, те̏шко). — Мучно да ће он што одати. Ранк. Мучно да зна гарави кафански пјевач. Матош. 3. а. неподношљиво, веома тешко. — Шта ти је било тако мучно? Сек. б. неугодно, непријатно. — Мучно ће ми пасти, ал ме дужност гони. Змај. А мени, да простиш, мучно докончати. Јел. 4. необ. измучено, заморено, јадно. — Ма ти као да си рањен ... Нешто ми мучно изгледаш? Јакш. Ђ. 5. зло, рђаво (с логичким субјектом у дативу: о стању кад се човеку гади, стужује). — Мучно ми је. Вук Рј. Од туђих му је длака физички било мучно. Торб.