му̑љ
муљ
Лема
муљ
Извор
том 3, стр. 458, редослед 17
- 1.
(лок. му́љу) меки наталожени нанос, блато на дну текуће или стајаће воде.
— Заволео је Тису. Ишао је с дечацима да вреба сомчиће у муљу.
Гледа ... за бујицом ... како се још циједи и млази муљ око грмља.
- 2.
фиг. поквареност, нискост; друштвени олоши.
— Осјећао је све јасније како ствар иде криво и како се он све јаче и све дубље утапа у муљу.
Хоће ли ме срећа дићи изнад страсти зла и муља?
- 3.
в. муљаш. Бен. Рј.
zoology - 4.
в. муљало (1). Вук Рј.
dialectal
Изворни текст (OCR)
му̑љ м (лок. му́љу) 1. меки наталожени нанос, блато на дну текуће или стајаће воде. — Заволео је Тису. Ишао је с дечацима да вреба сомчиће у муљу. Сек. Гледа ... за бујицом ... како се још циједи и млази муљ око грмља. Брл. 2. фиг. поквареност, нискост; друштвени олоши. — Осјећао је све јасније како ствар иде криво и како се он све јаче и све дубље утапа у муљу. Крл. Хоће ли ме срећа дићи изнад страсти зла и муља? Радул. 3. зоол. в. муљаш. Бен. Рј. 4. покр. в. муљало (1). Вук Рј.