му̏ћкати

мућкати

Стална адреса

Лема

мућкати

Извор

том 3, стр. 467, редослед 22

1.а.
дрмати, трести какву посуду с течношћу, текућином или (ређе) чим растреситим да би се то покренуло и измешало.
с — средњи род
— Чутурицу са водом ... мућка му иза ушију.
Јак.
Добро мућка нумере у кеси.
Срем.
Извади ... свежњић кључева, па поигравајући се ... звецкао је и мућкао с њима.
Маш.
1.б.
фиг. мешати што међусобно различно.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Задиви с каноник кад га је чуо ... како мућка истину и лаж.
Вел.
2.
в. бућкати (2).
— Мућкамо (бућкамо) или бијемо ... скоруп неко време, док се из њега не издвоји маст.
Батут
3.
в. мућкати се.
— Осећам како мућка у желуцу као у бурету.
Вес.
Њима у желуцу мућка празна ... јуха.
Пав.
4.
пребирати (по јелу), бркати, мешати.
— Она руча, ја мућкам по тањиру, и замислио се.
Дом.
Дед реците ми, лутке проклете, што по тој каши мућкате!
С-Ц
5.
испирати, прати (о зубима, устима, грлу).
— Мученик мућкаше зубе.
Матош
6.
фиг. петљати, мутити, сплеткарити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Свима сам говорио да ми је сумњив и да мућка нешто.
Ћос. Д.

Фразе

~ главом (главу) смишљати, размишљати, мозгати.

Пододреднице

~ се

дрмати се, трести се и при том одавати испрекидане шумове, звукове (о каквој течности, текућини и сл. или о чему што се налази у њој). — У твојој порцији се мућка чиста вода. Ђон. Кроз њу водV су се мућкале поломљене плоче леда. Пер

дрмати се, трести се и при том одавати испрекидане шумове, звукове (о каквој течности, текућини и сл. или о чему што се налази у њој).

Изворни текст (OCR)

му̏ћкати, -а̄м несврш. 1. а. дрмати, трести какву посуду с течношћу, текућином или (ређе) чим растреситим да би се то покренуло и измешало. — Чутурицу са водом ... мућка му иза ушију. Јак. Добро мућка нумере у кеси. Срем. Извади ... свежњић кључева, па поигравајући се ... звецкао је и мућкао с њима. Маш. б. фиг. мешати што међусобно различно. — Задиви с каноник кад га је чуо ... како мућка истину и лаж. Вел. 2. в. бућкати (2). — Мућкамо (бућкамо) или бијемо ... скоруп неко време, док се из њега не издвоји маст. Батут. 3. в. мућкати се. — Осећам како мућка у желуцу као у бурету. Вес. Њима у желуцу мућка празна ... јуха. Пав. 4. пребирати (по јелу), бркати, мешати. — Она руча, ја мућкам по тањиру, и замислио се. Дом. Дед реците ми, лутке проклете, што по тој каши мућкате! С-Ц. 5. испирати, прати (о зубима, устима, грлу). — Мученик мућкаше зубе. Матош. 6. фиг. петљати, мутити, сплеткарити. — Свима сам говорио да ми је сумњив и да мућка нешто. Ћос. Д.