Одредница

му̏ћкати

несврштом 3, стр. 467

му̏ћкати

мућкати

Стална адреса

Лема

мућкати

Извор

том 3, стр. 467, редослед 22

  1. 1.а.

    дрмати, трести какву посуду с течношћу, текућином или (ређе) чим растреситим да би се то покренуло и измешало.

    с — средњи род
    — Чутурицу са водом ... мућка му иза ушију.
    Јак.
    Добро мућка нумере у кеси.
    Срем.
    Извади ... свежњић кључева, па поигравајући се ... звецкао је и мућкао с њима.
    Маш.
  2. 1.б.

    фиг. мешати што међусобно различно.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Задиви с каноник кад га је чуо ... како мућка истину и лаж.
    Вел.
  3. 2.

    в. бућкати (2).

    — Мућкамо (бућкамо) или бијемо ... скоруп неко време, док се из њега не издвоји маст.
    Батут
  4. 3.

    в. мућкати се.

    — Осећам како мућка у желуцу као у бурету.
    Вес.
    Њима у желуцу мућка празна ... јуха.
    Пав.
  5. 4.

    пребирати (по јелу), бркати, мешати.

    — Она руча, ја мућкам по тањиру, и замислио се.
    Дом.
    Дед реците ми, лутке проклете, што по тој каши мућкате!
    С-Ц
  6. 5.

    испирати, прати (о зубима, устима, грлу).

    — Мученик мућкаше зубе.
    Матош
  7. 6.

    фиг. петљати, мутити, сплеткарити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Свима сам говорио да ми је сумњив и да мућка нешто.
    Ћос. Д.

Фразе

~ главом (главу) смишљати, размишљати, мозгати.

Пододреднице

~ се

дрмати се, трести се и при том одавати испрекидане шумове, звукове (о каквој течности, текућини и сл. или о чему што се налази у њој). — У твојој порцији се мућка чиста вода. Ђон. Кроз њу водV су се мућкале поломљене плоче леда. Пер

дрмати се, трести се и при том одавати испрекидане шумове, звукове (о каквој течности, текућини и сл. или о чему што се налази у њој).
Изворни текст (OCR)
му̏ћкати, -а̄м несврш. 1. а. дрмати, трести какву посуду с течношћу, текућином или (ређе) чим растреситим да би се то покренуло и измешало. — Чутурицу са водом ... мућка му иза ушију. Јак. Добро мућка нумере у кеси. Срем. Извади ... свежњић кључева, па поигравајући се ... звецкао је и мућкао с њима. Маш. б. фиг. мешати што међусобно различно. — Задиви с каноник кад га је чуо ... како мућка истину и лаж. Вел. 2. в. бућкати (2). — Мућкамо (бућкамо) или бијемо ... скоруп неко време, док се из њега не издвоји маст. Батут. 3. в. мућкати се. — Осећам како мућка у желуцу као у бурету. Вес. Њима у желуцу мућка празна ... јуха. Пав. 4. пребирати (по јелу), бркати, мешати. — Она руча, ја мућкам по тањиру, и замислио се. Дом. Дед реците ми, лутке проклете, што по тој каши мућкате! С-Ц. 5. испирати, прати (о зубима, устима, грлу). — Мученик мућкаше зубе. Матош. 6. фиг. петљати, мутити, сплеткарити. — Свима сам говорио да ми је сумњив и да мућка нешто. Ћос. Д.