на̀бити
набити QA: medium
Лема
набити
Извор
том 3, стр. 481, редослед 33
- 1.а.
притискујући или ударајући напунити чим, чврсто, добро напунити: ~ џепове, ~ пушку, ~ лулу.у̏
— Толико му напокон набио уши ... да је сиромах сељанин одлучио кренути за њим.
- 1.б.
напунити електрицитетом.
— Требамо више електрицитета ако желимо већи водич набити на исту напетост на коју смо набили мањи водич. Физ.
- 2.
фиг. Сцена је напета и набита јаким невидљивим силама конфликта. Крл.
- 2.
снажно, силом навући, натаћи, насадити одозго; набости на што: ~ капу, ~ узду, ~ обруч на буре
на ражањ, ~ на колац. — При једном јуначком јуришу, могао би батаљон војске да набије з200 непријатељских војника на бајонет. Нуш.
- 3.
учинити тврдим, збити, утабати.
Уска, набијена пртина вијуга ... преко пусте снијегом завијане висоравни. Чол.
- 4.
угурати у тесан простор.
Нијемци су нас одвели ... у другу шталу и ту набили на некакву сламу и дрва. Ђон.
- 5.
а. повредити услед удара и сл. (о каквом отврдњењу или израштају на телу).
Набила је кук и јауком се озвала жалосном крику прозеблих птица. Михољ. б. направити, добити у току рада или услед удара, притиска и сл. — Говорио је таквим тоном ... каквим тесар говори господину који је узео сјекиру: — Ми смо томе вични, а ви ћете набити жуљеве. Крањч. Стј. А ти се не бојиш да ће Петар набити још једну грбу. Ђил. в. истуцати (конопљу, кудељу).
на нос упутити као прекор, прекорити; огњиште (коме) дуго остати у гостима; рогове мужу варати мужа; ~ ценУ подићи цену некој роби плаћајући је преко тржишних цена.
Фразе
као набита, набијена пушка (бити, одговорити) бити спреман, спремно одговорити; ~ врат, ~ сапи угојити се. — Доби снагу, разрасте се, наби врат.
Пододреднице
1. нагурати се; бити збијен: ~ се у тесну просторијV. 2. фиг. добро се најести. Вук Рј. 3. покр. збити се, догодити се. — На јаду сам био док ђавола умукнем, да се с нама не набије ... брука. Љуб
Изворни текст (OCR)
на̀бити, на̏бије̄м сврш. 1. а. притискујући или ударајући напунити чим, чврсто, добро напунити: ~ џепове, ~ пушку, ~ лулу.у̏ — фиг. Толико му напокон набио уши ... да је сиромах сељанин одлучио кренути за њим. Вел. б. напунити електрицитетом. — Требамо више електрицитета ако желимо већи водич набити на исту напетост на коју смо набили мањи водич. Физ. 2. фиг. Сцена је напета и набита јаким невидљивим силама конфликта. Крл. 2. снажно, силом навући, натаћи, насадити одозго; набости на што: ~ капу, ~ узду, ~ обруч на буре,