набѝја̑ч
набијач
Лема
набијач
Извор
том 3, стр. 481, редослед 14
- 1.
оно чиме се што набија направа, оруђе за збијање насуте земље, песка и др.
— Младом инжењеру ... пошло је за руком да конструише нови вибрациони набијач, за равнање путева. Пол. 1959.
- 2.
онај који што набија.
— Женскадија цјелива ... црне репове на капутима ... пустих ... гласовирских набијача.
Изворни текст (OCR)
набѝја̑ч, -а́ча м 1. оно чиме се што набија; направа, оруђе за збијање насуте земље, песка и др. — Младом инжењеру ... пошло је за руком да конструише нови вибрациони набијач, за равнање путева. Пол. 1959. 2. онај који што набија. — фиг. Женскадија цјелива ... црне репове на капутима ... пустих ... гласовирских набијача. Матош.