наби́ја̄ње

набијање

набијање

том 3, стр. 481, редослед 13

—
гл. им. од набијати (се) наби́јати (се), на̀бӣја̄м (се) несврш. и уч. према набити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

наби́ја̄ње с гл. им. од набијати (се). наби́јати (се), на̀бӣја̄м (се) несврш. и уч. према набити (се).