Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́божан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 482

на́божан

набожан

Лема

набожан

Извор

том 3, стр. 482, редослед 21

  1. а.

    који верује у бога, побожан, религиозан; који одржава побожност, религиозност.

    — Ту моле и пјевају набожне пјесме често дуго у ноћ.
    Леск. Ј.
  2. б.

    који је пун поштовања и признања према коме, чему.

    — Умјетност барбара-човјека заслужује наше поштовање ... ваља је посматрати блага и набожна срца.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
на́божан, -жна, -жно а. који верује у бога, побожан, религиозан; који одржава побожност, религиозност. — Ту моле и пјевају набожне пјесме често дуго у ноћ. Леск. Ј. б. који је пун поштовања и признања према коме, чему. — Умјетност барбара-човјека заслужује наше поштовање ... ваља је посматрати блага и набожна срца. Бен.