набра́јати

набрајати

Лема

набрајати

Извор

том 3, стр. 484, редослед 7

1.
несврш према набројати и набројити.
2.а.
једнолично ређати у говору или певању.
— Дјечак је ... стално у покрету набрајао: Ако стигнеш до Краштице
— скратиће ти ногавице; ако стигнеш до Зубаче
— остаће ти у њој гаће.
Лал.
У једном су буквику ... вране набрајале: квар-Квар-Квар.
Кик.
2.б.
помињати разне особе наричући за њима; кукати, нарицати.
— Куку мени кукавици!
— набрајала старица ... чупајући косе.
В 1885
Било је и смешно и жалосно видети тога огромног човека како седи и набраја као жена.
Андр. И.

Изворни текст (OCR)

набра́јати, на̀бра̄ја̄м несврш. 1. несврш. према набројати и набројити. 2. а. једнолично ређати у говору или певању. — Дјечак је ... стално у покрету набрајао: Ако стигнеш до Краштице — скратиће ти ногавице; ако стигнеш до Зубаче — остаће ти у њој гаће. Лал. фиг. У једном су буквику ... вране набрајале: квар-Квар-Квар. Кик. б. помињати разне особе наричући за њима; кукати, нарицати. — Куку мени кукавици! — набрајала старица ... чупајући косе. В 1885. Било је и смешно и жалосно видети тога огромног човека како седи и набраја као жена. Андр. И.