на̀брдило

набрдило

Лема

набрдило

Извор

том 3, стр. 484, редослед 14

—
(чешће мн.) зан. део ткачног разбоја којим се збија кроз основу проденута потка, брдо, брдило.
мн. — множиназан. — занатство
— Ужурбано трескају набрдила и чунак.
Рад. Д.

Изворни текст (OCR)

на̀брдило с (чешће мн.) зан. део ткачног разбоја којим се збија кроз основу проденута потка, брдо, брдило. — Ужурбано трескају набрдила и чунак. Рад. Д.