набре́кну
набрекну, набреко QA: medium
Лема
набрекну
Варијанте
набреко, на̏бре̄кнӯ, набре́ко
Извор
том 3, стр. 485, редослед 6
- 2.
и
- 3.
набре́че и на̏бре̄че; р. прид. на̀бре̄као, набре́кла и на̀бре̄кла, -ло) сврш.
- 1.а.
проширити се, затегнути се, постати напрегнут због појачаног прилива и притиска, тлака унутрашње садржине; натећи, подбухнути.
— На свакој грани пупци набрекли.
Звече ни̑ске ... на набрекнутим прсима девојачким.
Њему набрекле жиле на врату. Цар
- 1.е.
фиг. Кад им срце набрекне од среће, они се просто опусте од миља и плачу. Пол. 198.
- 1.б.
постати надојен, засићен чим; напунити се једрине, снаге, живота.
— Киша ... се ... излије из набреклих облака.
Обли је врућ ... зној и цијела јој снага ... набрекну.
Набрекну мати земља као добра родиља.
Сви су столови набрекли патриотизмом, а највише стол ... гдје с сједјели ... месари и лихвари.
- 1.в.
затегнути се (под утицајем какве силе или због напуњености, набијености чим).
— А и оној лађи посред мора набрекнуше једра.
Његов буђелар се најзад појави ... прљав ... и набрекао.
- 2.
надоћи, набујати.
— Јесенском поплавицом набрекну Зетица и Морача.
У том је вртлогу набреклих тежња ... сва коб моја.
Изворни текст (OCR)
набре́кну, на̏бре̄кнӯ и набре́ко2, 2. и 3. л. набре́че и на̏бре̄че; р. прид. на̀бре̄као, набре́кла и на̀бре̄кла, -ло) сврш. 1. а. проширити се, затегнути се, постати напрегнут због појачаног прилива и притиска, тлака унутрашње садржине; натећи, подбухнути. — На свакој грани пупци набрекли. Војн. Звече ни̑ске ... на набрекнутим прсима девојачким. Скерл. Њему набрекле жиле на врату. Цар Е. фиг. Кад им срце набрекне од среће, они се просто опусте од миља и плачу. Пол. 198. б. постати надојен, засићен чим; напунити се једрине, снаге, живота. — Киша ... се ... излије из набреклих облака. Дов. Обли је врућ ... зној и цијела јој снага ... набрекну. Коч. Набрекну мати земља као добра родиља. Гор. фиг. Сви су столови набрекли патриотизмом, а највише стол ... гдје с сједјели ... месари и лихвари. Неим. в. затегнути се (под утицајем какве силе или због напуњености, набијености чим). — А и оној лађи посред мора набрекнуше једра. Маж. Ф. Његов буђелар се најзад појави ... прљав ... и набрекао. Ћоп. 2. надоћи, набујати. — Јесенском поплавицом набрекну Зетица и Морача. Љуб. фиг. У том је вртлогу набреклих тежња ... сва коб моја. Уј.