Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀брекнути

сврштом 3, стр. 485

на̀брекнути

набрекнути

Лема

набрекнути

Извор

том 3, стр. 485, редослед 7

  1. а.

    непрел.

    непрел. — непрелазни глагол
  2. —

    в. набрецнути (се).

    — Пољару би жао што набрекну на њега.
    Коч.
  3. б.

    прел. оштро викнувши позвати или ословити.

    — Набрекну роба, роб с удаљује.
    Кост. Л.
    Газдарице! набрекнем је иза гласа.
    Матош

Пододреднице

~ се

в. набрецнути (се). Бен. Рј

в. набрецнути (се). Бен. Рј
Изворни текст (OCR)
на̀брекнути, -не̄м сврш. а. непрел. в. набрецнути (се). — Пољару би жао што набрекну на њега. Коч. б. прел. оштро викнувши позвати или ословити. — Набрекну роба, роб с удаљује. Кост. Л. Газдарице! набрекнем је иза гласа. Матош.