Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀брецито̄ст

жтом 3, стр. 485

на̀брецито̄ст

набрецитост

Лема

набрецитост

Извор

том 3, стр. 485, редослед 18

  1. —

    особина онога који је набрецит, осорност, набуситост. оштрим гласом рећи што или обратити се коме, подвикнути, издерати се, отрести се

    на̀брецнути (се), -не̄м (се) сврш. осорно, на кога. — Море, шта ти мени ту звоцаш!
    — набрецну се господин Петроније.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
на̀брецито̄ст, -ости ж особина онога који је набрецит, осорност, набуситост. на̀брецнути (се), -не̄м (се) сврш. осорно, оштрим гласом рећи што или обратити се коме, подвикнути, издерати се, отрести се на кога. — Море, шта ти мени ту звоцаш! — набрецну се господин Петроније. Срем.