Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

набро̀јати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 486

набро̀јати

набројати, набројити

Лема

набројати

Варијанте

набројити, набро̀јити

Извор

том 3, стр. 486, редослед 2

  1. 1.а.

    сврш. испунити, достићи бројећи, утврдити одређени број чега бројећи.

    — Кад год наброји стотину, он испружи један прст.
    Лаз. Л.
    Сибила нека ... набројила је на свијету двјеста округа сунчаних].
    Богд.
  2. 1.б.

    побројити, избројити.

    — Конзерваторе и историчаре можемо набројати на прсте. Пол. 1958.
  3. 2.

    изређати у говору, излагању, редом поменути, навести.

    — Набројане саобраћајне везе ... не би имале тако велики значај.
    ЛМС 1949

Пододреднице

~ се

провести много времена у бројању; заситити се бројећи. — Доиста се мислиш набројити. Њег

провести много времена у бројању; заситити се бројећи.
Изворни текст (OCR)
набро̀јати, -јӣм и набро̀јити, на̀бројӣм сврш. 1. а. испунити, достићи бројећи, утврдити одређени број чега бројећи. — Кад год наброји стотину, он испружи један прст. Лаз. Л. Сибила нека ... набројила је на свијету двјеста округа сунчаних]. Богд. б. побројити, избројити. — Конзерваторе и историчаре можемо набројати на прсте. Пол. 1958. 2. изређати у говору, излагању, редом поменути, навести. — Набројане саобраћајне везе ... не би имале тако велики значај. ЛМС 1949.