набу́ритн
набуритн
Лема
набуритн
Извор
том 3, стр. 487, редослед 10
- —
истурити, напрћити (усне, уста).
— Набури уста пут њега, као из презрења.
Пододреднице
дати свом лицу мрк израз, намргодити се, натмурити се, напрчити се. — Он се набурио па неће ни помози бог да ми назове! Глиш
Изворни текст (OCR)
набу́ритн, на̀бӯрӣм сврш. истурити, напрћити (усне, уста). — Набури уста пут њега, као из презрења. Мат.