Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀бусит

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 487

на̀бусит

набусит

Стална адреса

Лема

набусит

Извор

том 3, стр. 487, редослед 13

  1. —

    нељубазан, осоран, оштар

    — Дрхтали су пред набуситим стражарима.
    Гор.
    Био је горд и набусит према Турцима као и према хришћанима. Андр. И. набу́сити се, на̀бӯсӣм се сврш. 1. в. набурити се.
    Деан. Рј.
    2. фиг. нагомилати се, накупити се (као траве, бусења).
    — Набусит ће се мулади копилади по селима ко̂ троскоти по пољима.
    Божић
Изворни текст (OCR)
на̀бусит, -а, -о нељубазан, осоран, оштар. — Дрхтали су пред набуситим стражарима. Гор. Био је горд и набусит према Турцима као и према хришћанима. Андр. И. набу́сити се, на̀бӯсӣм се сврш. 1. в. набурити се. Деан. Рј. 2. фиг. нагомилати се, накупити се (као траве, бусења). — Набусит ће се мулади копилади по селима ко̂ троскоти по пољима. Божић.