на̏бујао

набујао

Стална адреса

Лема

набујао

Извор

том 3, стр. 486, редослед 19

1.а.
и набу̀јао, -ала) а. постати богат водом, надоћи; нарасти, почети се гибати великом снагом (о валовима); бујно, живо, појачано струјати.
— С пролећа воде набујају.
Вес.
Силовити ... вјетар удара, од ког вали набујати највећма знаду.
М-И
А твоје стопе, твоју главу седУ, крв твоја прати, набчјала, врела.
Бој.
У борби против набујалог радничког покрета ... буржоазија ... је организирала кршћанско-социјалну партију. ОП
2.б.
натећи, набрећи; нарасти услед врења, набухнути.
— Мале набујале руке, са здепастим прстићима испустише нож и вилицу.
Бег.
Редуша је од набујалог теста отфикарила обгу.
Чипл.
2.в.
обилно се натопити, залити.
— Очи јој све набујале сузама.
Креш.
2.г.
обрасти бујним растињем, биљем; бујно израсти, постати једар; нарасти.
— Ливада крај реке као да ... још набViа.
Макс.
Испод кошуље јој се истичу набујале груди.
Ивак.
Цва тамна облака ... набујаше ... порастоше преко целог неба.
Макс.
2.а.
фиг. постати бујан, богат садржајем; испунити се чим.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Живот је толико набујао да превазилази негдашња схватања. Пол. 1957. Испрекидани глас ... је набујао љубављу и ватром.
Бен.
2.б.
појачати се, добити велику снагу, интензитет; узети маха, проширити се, овладати.
— Крика набуја до планине таласа. Цес.
2.а.
Набујао шљам и разврат и пороци. Дис.
2.в.
постати необуздан, нагао, бити захваћен приливом снажних осећања.
— Реч по реч, Власта набуја, насрну на Мару.
Сек.

Изворни текст (OCR)

на̏бујао, -а̄ла и набу̀јао, -ала) 1. а. постати богат водом, надоћи; нарасти, почети се гибати великом снагом (о валовима); бујно, живо, појачано струјати. — С пролећа воде набујају. Вес. Силовити ... вјетар удара, од ког вали набујати највећма знаду. М-И. А твоје стопе, твоју главу седУ, крв твоја прати, набчјала, врела. Бој. фиг. У борби против набујалог радничког покрета ... буржоазија ... је организирала кршћанско-социјалну партију. ОП 2. б. натећи, набрећи; нарасти услед врења, набухнути. — Мале набујале руке, са здепастим прстићима испустише нож и вилицу. Бег. Редуша је од набујалог теста отфикарила обгу. Чипл. в. обилно се натопити, залити. — Очи јој све набујале сузама. Креш. г. обрасти бујним растињем, биљем; бујно израсти, постати једар; нарасти. — Ливада крај реке као да ... још набViа. Макс. Испод кошуље јој се истичу набујале груди. Ивак. Цва тамна облака ... набујаше ... порастоше преко целог неба. Макс. 2. фиг. а. постати бујан, богат садржајем; испунити се чим. — Живот је толико набујао да превазилази негдашња схватања. Пол. 1957. Испрекидани глас ... је набујао љубављу и ватром. Бен. б. појачати се, добити велику снагу, интензитет; узети маха, проширити се, овладати. — Крика набуја до планине таласа. Цес. А. Набујао шљам и разврат и пороци. Дис. в. постати необуздан, нагао, бити захваћен приливом снажних осећања. — Реч по реч, Власта набуја, насрну на Мару. Сек.