на̑вала
навала QA: medium
Лема
навала
Варијанте
на̏вала
Извор
том 3, стр. 488, редослед 23
- 1.
(на́вала) ж притисак на противника (у борби, такмичењу и др.), напад, нападање.
— Играчи су у жестоким навалама правили опасне продоре.
Заповједи Наполеон ... да се пријеђе у навалу.
- 2.а.
оптерећеност послом; мноштво посетилаца (купаца, странака).
— Код њега службеника је увек навала, а нико неће ... да му помогне.
- 2.б.
обиље, богатстео.
— Није ове године каква навала од рода, али су зато крупни и очувани шипци].
- 3.
притисак; салетање, наговарање.
— Оћути се доста снажном да одоли навали питања мајчиних].
Одбијао је навале да се жени.
- 4.а.
снажни удари, снажно струјање; интензивно, неодољиво наступање, ширење чега: ~ ветра, ~ буре, ~ светлости.
— Није још био попуцао под навалом зоре шатор ноћи.
- 4.б.
снажан прилив, наступ, порив: ~ суза, ~ крви.
— Чинило јој се да се суновраћује пред навалом осјећаја.
Под изненадном навалом сентименталних утисака запјева.
- 5.
спорт. играчи који нападају гол, врата противника.
— Средњи покривач покрива вођу навале.
- 6.
(на̏вала) шумска биљка leplrouium (lspiQium) tili2 nas. Терм.
botany - 3.
на̑валан и на̏валан (на́валан) -лна, -лно
- 1.
спреман за напад, нападачки расположен; насртљив.
— Стајао је тако неко вријеме нагнут у грчу и навалан.
Само ме оне двије чангризаве старице ... не остављају. Од пса су вјерније, од љетне мухе навалније!
- 2.а.
(одр.) који се односи на навалу (1а), офанзивни; нападачки.
— Италијани ... су добили и острва Лошињ, Црес и Ластово, згодне навалне базе.
Уговорили су ... пакт против навалнога рата.
- 2.б.
спорт. који се односи на навалу (5); навални играч
петОрка.
Изворни текст (OCR)
на̑вала и на̏вала (на́вала) ж 1. притисак на противника (у борби, такмичењу и др.), напад, нападање. — Играчи су у жестоким навалама правили опасне продоре. Рад. Д. Заповједи Наполеон ... да се пријеђе у навалу. Крањч. Стј. 2. а. оптерећеност послом; мноштво посетилаца (купаца, странака). — Код њега службеника је увек навала, а нико неће ... да му помогне. Сек. б. обиље, богатстео. — Није ове године каква навала од рода, али су зато крупни и очувани шипци]. Радул. 3. притисак; салетање, наговарање. — Оћути се доста снажном да одоли навали питања мајчиних]. Кум. Одбијао је навале да се жени. Срем. 4. а. снажни удари, снажно струјање; интензивно, неодољиво наступање, ширење чега: ~ ветра, ~ буре, ~ светлости. — Није још био попуцао под навалом зоре шатор ноћи. Чипл. б. снажан прилив, наступ, порив: ~ суза, ~ крви. — Чинило јој се да се суновраћује пред навалом осјећаја. Сим. Под изненадном навалом сентименталних утисака запјева. Јонке. 5. спорт. играчи који нападају гол, врата противника. — Средњи покривач покрива вођу навале. Рук. 6. (на̏вала) бот. шумска биљка leplrouium (lspiQium) tili2 nas. Терм. 3. на̑валан и на̏валан (на́валан) -лна, -лно 1. спреман за напад, нападачки расположен; насртљив. — Стајао је тако неко вријеме нагнут у грчу и навалан. Гор. Само ме оне двије чангризаве старице ... не остављају. Од пса су вјерније, од љетне мухе навалније! Маж. Ф. 2. (одр.) а. који се односи на навалу (1а), офанзивни; нападачки. — Италијани ... су добили и острва Лошињ, Црес и Ластово, згодне навалне базе. Цвиј. Уговорили су ... пакт против навалнога рата. Неим. б. спорт. који се односи на навалу (5); навални играч,