на́валнӣк

навалник

Лема

навалник

Извор

том 3, стр. 489, редослед 7

а.
онај који изазива сукоб, нападач.
— Треба ... за навалника и кривца држати онога који је прекршио споразум.
Нех.
б.
војн. припадник јединице која је намењена за офанзивне акције.
војн. — војнички
— Неће бити домобрани него јуришници и навалници.
Крл.

Изворни текст (OCR)

на́валнӣк м а. онај који изазива сукоб, нападач. — Треба ... за навалника и кривца држати онога који је прекршио споразум. Нех. б. војн. припадник јединице која је намењена за офанзивне акције. — Неће бити домобрани него јуришници и навалници. Крл.