наваљи́ва̄ње
наваљивање
Лема
наваљивање
Извор
том 3, стр. 490, редослед 1
- —
гл. им. од наваљивати (се). и уч. према навалити (се).
наваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
наваљи́ва̄ње с гл. им. од наваљивати (се). наваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према навалити (се).